Klasični stilovi liderstva


Klasični stilovi liderstva potiču iz najstarijih i najpoznatijih studija o liderstvu[1], gde se  potenciraju tri stila liderstva:

 

1.      Autokratski stil liderstva

2.      Demokratski stil liderstva

3.      Liberalni stil liderstva

 

      Autokratski stil liderstva

Proističe iz krutog, nefleksibilnog, nepoverljivog i autokratskog ponašanja lidera u organiozaciji. Nema participacije zapodslenih u upravljanje  i odlučivanje. Minimalno oslanjanje na saradnike. Koristi formalni autoritet i nedemokratska i prevaziđena sredstva, kao i malo prilagođavanje.

 
Može se podeliti na:

Harizmatsko liderstvo kod koga lideri imaju veliki stepen referentne moći od koje jedan deo dolazi od njihove potrebe da utiču na druge.(visok nivo samopouzdanja i dominacije) (Oslanja se na lične osobine koje su obično: samopouzdanje, hrabrost, rečitost, talenat, lični šarm, privlačnost, originalnost i energičnost.
 
Paternalističko liderstvo kod koga se lider smatra ocem org. i trudi se da sve zaposlene pridobije tj. veže za sebe (obezbeđujući im određene benificije). (moć mu se zasniva na vizije preduzeća, ostvarenim rezultatima i perspektivama razvoja). (zaposleni treba da se osećaju kao članovi velike porodice)

 

    Demokratski stil liderstva

Zasniva se na saradnji lidera sa podređenima. U donošenju odluka učestvuju i sledbenici.Pospešuje komunikacije među ljudima. Ne koristi sredstva prinude (retko). Saradnja. Particip. zap. u u. i  o. Mogu upravljati i najvećim kompanijama jer su istraživanja pokazala da ovaj stil donosi i povećanu produktivnost.
 


 

   Liberalni stil liderstva

L. s. l. (laissez faire) ili stil individualne slobode odlikuje se punom i nesmetanom uključenošću svih zap. u procesu stvaranja vizije, utvrđivanja strategije, definisanje ciljeva, preuzimanja odgovornosti i ostvarivanja poslovne politike org. Lider ima veliko poverenje u zap. zbog čega im obezbeđuje punu slobodu u odlučivanju. Uloga l. je uglavnom koordiniranje.

On prenosi zadatke zaposlenima i registruje rezultate, dok je na zaposlenima da izaberu načine za ostvarivanje i da snose odgovornost za svoje izbore.Promene su nužna i opravdana stvar. Veza između sledbenika i lidera je slaba a između sledbenika nikakva. Precizna podela posla. Može se primenjivati u svim vrstama preduzeća u kojima je afirmisan timski rad, odnosno grupni. Ako se ne vodi računa o pred. kao o celini l.s.l. može dovesti do nastanka nediscipline, anarhije i haosa.

 




[1] od kojih najveću pažnju zaslužuju: Hotorn, Ajova, Ohajo i Mičigen studije

No comments:

Post a Comment