Klasični stilovi liderstva potiču iz najstarijih i najpoznatijih
studija o liderstvu[1], gde se potenciraju tri stila liderstva:
1.
Autokratski
stil liderstva
2.
Demokratski
stil liderstva
3.
Liberalni stil
liderstva
Autokratski stil liderstva
Proističe iz
krutog, nefleksibilnog, nepoverljivog i autokratskog ponašanja lidera u organiozaciji.
Nema participacije zapodslenih u upravljanje i odlučivanje. Minimalno oslanjanje na
saradnike. Koristi formalni autoritet i nedemokratska i prevaziđena sredstva, kao i
malo prilagođavanje.
Harizmatsko
liderstvo kod koga
lideri imaju veliki stepen referentne moći od koje jedan deo dolazi od njihove
potrebe da utiču na druge.(visok nivo samopouzdanja i dominacije) (Oslanja se
na lične osobine koje su obično: samopouzdanje, hrabrost, rečitost, talenat,
lični šarm, privlačnost, originalnost i energičnost.
Paternalističko
liderstvo kod koga se
lider smatra ocem org. i trudi se da sve zaposlene pridobije tj. veže za sebe
(obezbeđujući im određene benificije). (moć mu se zasniva na vizije preduzeća,
ostvarenim rezultatima i perspektivama razvoja). (zaposleni treba da se osećaju
kao članovi velike porodice)
Demokratski stil liderstva
Zasniva se na
saradnji lidera sa podređenima. U donošenju odluka učestvuju i
sledbenici.Pospešuje komunikacije među ljudima. Ne koristi sredstva prinude
(retko). Saradnja. Particip. zap. u u. i
o. Mogu upravljati i najvećim kompanijama jer su istraživanja pokazala
da ovaj stil donosi i povećanu produktivnost.
Liberalni stil liderstva
L. s. l.
(laissez faire) ili stil individualne slobode odlikuje se punom i nesmetanom
uključenošću svih zap. u procesu stvaranja vizije, utvrđivanja strategije,
definisanje ciljeva, preuzimanja odgovornosti i ostvarivanja poslovne politike
org. Lider ima veliko poverenje u zap. zbog čega im obezbeđuje punu slobodu u
odlučivanju. Uloga l. je uglavnom koordiniranje.
On prenosi
zadatke zaposlenima i registruje rezultate, dok je na zaposlenima da izaberu načine za
ostvarivanje i da snose odgovornost za svoje izbore.Promene su nužna i
opravdana stvar. Veza između sledbenika i lidera je slaba a između sledbenika
nikakva. Precizna podela posla. Može se primenjivati u svim vrstama preduzeća u
kojima je afirmisan timski rad, odnosno grupni. Ako se ne vodi računa o pred.
kao o celini l.s.l. može dovesti do nastanka nediscipline, anarhije i haosa.
No comments:
Post a Comment