Savremeni modeli liderstva

U poslednjih nekoliko godina liderstvom se bavi dosta naučnih disciplina i ono se još uvek izučava i usavršava. Osim stilova liderstva sve veću pažnju zaslužuju i modeli liderstva.

Najpoznatiji su:

• Model podeljenog liderstva

 

• Model virtuelnog liderstva

Model podeljenog liderstva

Postoje lideri koji ne žele da odu u penziju jer smatraju da su nezamenljivi i zbog toga maltretiraju potencijalne zamenike. Da bi se takbe situacije izbegle u poslednje vreme se sve više preporučuje koncept podeljenog liderstva koji se u suštini svodi na decentralizaciju moći i uticaja. L. ne treba da obavlja dužnosti koje bezbolno mogu preći u nadležnost podređenih.

Prenošenjem dela posla na podređene ostvaruje se nekoliko značajnih ciljeva:

• lideri se oslobađaju obaveza i poslova
• podređeni dobijaju veću slobodu i samostalnost u radu što ih čini zadovoljnijim i motivisanijim za rad
• ostvaruje se željena ravnoteža moći i uticaja u org.
• Lideri moraju imati maksimalno poverenje u podređene i ako se takvo poverenje opravda, lideri moraju ohrabriti i pohvaliti.

Liderska moć se stiče pre pozicije i nije večna jer uvek može da se pojavi neko bolji i trka je stalno otvorena. Treba da vlada takmičarski duh među liderima. Neophodan timski princip rada.

 

Model virtuelnog liderstva

Model virtualnog liderstva je izmenio tradicionalne organizacije, kancelarije i klasična mesta sastanka sve više ustupaju mesto e – mailu, mobilnoj telefoniji i video konferenciji. Poslovni ljudi mogu da zaključe posao iz bilo kog mesta tako da kancelarije sa skupom opremom postaju nepotreban luksuz.

Sa afirmacijom virtuelnog načina rada napušta se i klasično mesto lidera. Sada je potrebno upravljati na daljinu i to ljudima koje ne vidite a takvo upravljanje se zasniva na poverenju koje je osnov svake virtuelne org. Tradicionalno liderstvo je postalo neracionalno i preskupo.

 

 

 

Model virtuelnog liderstva u kombinaciji sa principima podeljenog vođstva nudi nove mogućnosti za racionalizaciju. prema rezultatima najnovijih istraživanja poverenje se stiče po ispunjenju sledeći pretpostavki:

 

• verovanjem ljudima u org.
• demonstriranjem odanosti ciljevima organizacije.
• stalnim učenjem i osposobljavanjem za promene i prilagođavanja
• stalnim preispitivanjem ponašanja lidera i sledbenika kako bi se pratio njihov učinak i eventualni raskorak između reči i dela.
• usklađivanjem individualnih, grupnih i zajedničkih ciljeva i interesa radi zajedničkog rada na ostvarivanju projektovane politike
• uspostavljanjem odgovarajuće komunikacije sa podređenima
• kombinovanjem pravila virtuelnog liderstva sa principima podeljenog vođstva.

Lideri virtuelnih organizacija treba da znaju da organizavcije ne čine njihova sedišta i njihova tehnika i tehnologija, nego ljudi, njihova znanja i njihovi potencijali.